|
TAPISERIJE S POČETKA DEVEDESETIH
TAPISERIJE S POČETKA DEVEDESETIH
Tapiserija kao umetnost dugog razvojnog puta neminovno je morala prolaziti kroz metamorfoze koje su, nametnute svakako različitim uslovima u kojima je trajala, bitno uticale na njena primarna načela. Tako se utilitarna svojstva tapiserije, jedan od važnih činilaca za njen opstanak u dalekoj prošlosti, danas više i ne spominju. Aktuelna problematika interpretacije ovog medija i često loše ili pogrešno tumačene karakteristike, gotovo obavezno podrazumevaju i zablude povezane upravo sa nekadašnjom namenom tapiserije, pa je - makar terminološki - neispravno smeštati je u okvire primenjene umetnosti. Osavremenjen vizuelni jezik tapiserije, u skladu sa vremenom, ambijentom i atmosferom u kojima danas traje, jeste upravo jezik specifične likovnosti kojom se, naročito u poslednjih pedesetak godina, stvarala ova autohtona umetnička disciplina. Elementarne osobenosti tapiserije, poput različitih tehnika tkanja i plemenitih materijala uporno opstaju kroz vekove kao odrednice koje je definišu i formulišu, ali se pri tom nikako ne sme zaboraviti prevashodni pojam dekorativnog, o kojem se - u likovnoj umetnosti, uopšte - može vrlo široko raspravljati: dekorativnost različitog porekla i postupka, dekorativnost vizuelne, čulne ili taktilne informacije...
Evidentna veza između tapiserije i slikarstva (u prvom redu), vajarstva ili grafike traje nesmanjenim intenzitetom i danas. Stoga ne čudi da je upravo najveći broj slikara, vajara i grafičara zastupljen svojim delima u Zbirci tapiserija "Ateljea 61", naročito ako se ima u vidu da se prva generacija školovanih tapiserista pojavila u nas tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Na konkursima za tapiseriju "Ateljea 61" članovi Umetničkog saveta zahtevali su originalnost skica i projekata, uz oprez pri odabiru, upravo zbog konkretne opasnosti od prevelike i prebliske refleksije jednog medija na drugi. Višeslojnost novijih umetničkih pravaca nametala je ideju o aktuelizaciji trenutka i u ovoj vrsti likovnosti. Bitna i neophodna osvešćenost autora o zakonitostima tapiserijskog medija, o preimućstvima specifičnih tehnika i materijala, o gotovom i završenom delu drugačijih taktilnih vrednosti, jednako je u ovom slučaju važna kao i pitanje: treba li tapiserija po svaku cenu da pristane na savremene tokove u umetnosti, a da pri tom ne zanemari ili potpuno izgubi autentičnost sopstvenog izraza? ili: koloka je stvarna vrednost tapiserije (osim u izvanrednom umeću i veštini tkalja) čiji je predložak , na primer, već viđena uljana slika?
Konkursi za tapiseriju "Ateljea 61" s početka devedesetih prošlog veka privukli su, kao i ranijih godina, veliki broj autora različitih i drugačijih stavova, umetničkih vizija i viđena i tematsko-motivskih aspiracija, od figurativnih prizora i realnog sveta viđenih oblika, preko prepoznatljivih ekspresionističkih izraza velike dinamičke snage ili lirske obojenosti, deskiptivne ili apstrahovane i apstraktne uloge elemenata likovnosti, potenciranih plastičnih ili kolorističkih vrednosti, do sažete vizuelne poruke, znaka i simbola, ili razmišljanja bliskih instalaciji i postkonstruktivističkim definicijama. Vizuelno-taktilnim elementima verbalizovane, ideje ovih autora značajno su doprinele slojevitosti i raznovrsnosti jedinstvene Zbirke tapiserija "Ateljea 61".
Goranka Vukadinović
|
|
|
