U utorak, 04. decembra 2007. u Auli Master centra Novosadskog sajma otvorena je 3. trijenalna izložba tapiserija u organizaciji Ustanove za izradu tapiserija ATELJE 61 IZ Petrovaradina, a pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu i AP Vojvodine – Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu. O razvojnom putu tapiserisjkog medija na našem tlu i o uticaju „Atelljea 61“ na razvoj srpske tapiserije govorio je Sava Stepanov, likovni kritičar
Na otvaranju izložbe je dodeljena Nagrada 3. trijenala tapiserije autorki Maji Mišević za tapiserije „Moja lepa bašta“ i „Udavača“, a po jednoglasnoj odluci stručnog žirija koji su sačinjavali Rada Čupić – magistar slikarstva i profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, Snežana Skoko - magistar slikar tekstila, član umetničkog saveta ULUPUDS-a, Smiljana Hadžić, grafičar i tapiserista, Dragana Marković – magistar slikarstva i arhitekta i Jelena Banjac, istoričar umetnosti, kustos Muzeja Grada Novog Sada. Obrazloženje članova žirija je da se „...među izloženim radovima na ovogodišnjem 3. trijenalu tapiserije izdvaja poetika autora Maje Mišević koja daje lični i savremen izraz tradicionalnoj tehnici klečanog tkanja. Ilustrativan i narativan crtež pun unutrašnje vedrine prikazuje intimni svet žene sa snagom poetske opservacije i ironičnim komentarom unutar žanr scene. Ovo je izuzetno uspeo spoj medija tapiserije i individualnog likovnog izraza. Ovakav pristup može da se dovede u vezu sa radom britanske umetnice Lynne Curran.“
Izložene tapiserije se mogu videti do 19. decembra 2007. svakog dana od 8 do 22 časa.

TAPISERISTIMA...

Uvek prisutna davnašnja strepnja od pitanja: „...kako očuvati tapiserisjki medij..., kako ga razvijati, inovirati, bogatiti...?“ kao sledstvenu posledicu nameće problematiku prepoznavanja prave vrednosti, koja mora opstajati u stalnoj koegzistenciji i prožimanju jednako zanačajnog tradicionalnog i aktuelnog. Tim tokom se kreće i ne manje važno, a potrebno razmišljanje o neizbežnoj, samo pretpostavljenoj vremensko-istorijskoj distanci koja će potvrditi ili opovrgnuti kvalitete uspostavljene današnjicom. U tom kontekstu sasvim je razumljiva dragovoljna obaveza svih nas koji se bavimo ovom plemenitom i specifičnom umetnošću da tapiseriju stalno objašnjavamo i delom i rečju, čuvajući se od opasne zarobljenosti trendovskom i popularističkom pseudo kulturom.
U prilog olakšanju od potrebne zabrinutosti mora se napomenuti da je evidentan sve veći broj izložbi, seminara, kurseva, konkursa i eksperimentalnih radionica na globalnom planu umetnosti tapiserije i tekstila uopšte. Veoma visoki dometi tapiserijskih ostvarenja autora iz Srbije kvaliteti su koji - uprkos nevelikom broju tapiserista - ni malo ne iznenađuju, pre svega zahvaljujući višedecenijskim entuzijastičkim težnjama da se ravnopravno učestvuje u svetskim umetničkim tokovima, čak i kada socio-kulturološki uslovi to nisu dozvoljavali. Zaključujući da se srpska tapiserija razvija na bogatom iskustvu „Ateljea 61“, profesionalnom pedagoškom radu Akademije / Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, eksperimentalnom pristupu radionica poput LUM-a (Lavatorijum umetničke misli) odn. PUNKTA za umetnički eksperiment..., iznad svega individualnim nastojanjima umetnika, jasno je i zašto treba težiti ka što većem broju izložbi tapiserija i što boljoj, svakako i češćoj prezentaciji ove likovne discipline.
Opravdanost namere „Ateljea 61“ da trijenalnim manifestacijama još više podstakne istraživanje na polju tapiserijske umetnosti svakako je temeljena, a još više potvrđena odličnom saradnjom sa umetnicima različitih generacija, drugačijih vizija i likovnih poetika. Posebno ohrabruje činjenica da je sve više mladih autora izraženog istraživačkog raspoloženja, interdisciplinarnih interesovanja, ipak razvijenog smisla za primarne osobenosti medija.
Gradeći iskustvo na kontaktima sa umetnicima, „Atelje 61“ je kao izazov, ali i svojevrsnu zadatu temu ovog Trećeg trijenala predložio razmišljanje u slobodnim tkačkim tehnikama i tekstilnim materijalima. Imajući na umu da se metodologija svojstvena tkanju u idejno-izvođačkom postupku može svesti na elementarno preplitanje dve niti različitog pravca (osnova i potka), te da je i sama nit i njena uloga u kreiranju tapiserijskog korpusa prilično širok poligon za istraživanje, autori su svoja nadahnuća materijalizovali klasičnim tkanjem, vezom, preplitanjem, namotavanjem i obmotavanjem, šivenjem i prošivanjem, filcanjem, apliciranjem drugih materijala na tekstilnu podlogu, tehnikama ready-made-a, kombinovanjem klasičnih tapiserijskih pristupa i elektronskih prezentacija, individualnim i sopstvenim tehnikama... a verbalizovali originalnim tematsko motivskim aspiracijama, koje se kreću u širokoj lepezi pojavnih oblika. Potpuno personalizovano i krajnje individualno delovanje učesnici trijenala su potvrdili kroz zrelost ideje i celovitost nadahnuća i postupka u različitim vizuelno-taktilnim vrednostima.

Goranka Vukadinović
istoričar umetnosti