U nizu događaja, koji su od 1961. nametali ili pratili tokove razvoja "Ateljea 61", višestrukim se značajem izdvajaju dešavanja s kraja osamdesetih godina tek minulog veka. Nada Poznanović Adžić, tapiserista i likovni pedagog, postaje l987. novi direktor. Svojim naprednim razmišljanjima i stavovima, ona će značajno doprineti formulisanju moderne i kompleksne fizionomije "Ateljea 61".
Kao rezultat njenih promišljenih i planiranih ambicija, već je sredinom 1988. formirana i verifikovana Muzejska zbirka tapiserija (danas Zbirka tapiserija "Ateljea 61")., u okviru koje će se, kako rešenje navodi, vršiti prikupljanje, evidentiranje, proučavanje, sređivanje, zaštita, izlaganje i popularisanje muzejskog materijala. Tapiserije tada zatečene u depou, decenijama prikupljane, veoma visokih umetničkih dometa i velike materijalne vrednosti, popisane su, obeležene inventarskim brojevima i zaštićene od oštećenja. Na isti način, kao materijal od posebnog značaja, tretirani su i brojni kartoni i skice i proglašeni neotuđivom svojinom "Ateljea 61", kojom će se štititi autentičnost tapiserija iz zbirke "Ateljea 61".
Bogaćenje i popunjavanje zbirke originalnim i kvalitetnim tapiserijskim ostvarenjima postaće imperativ novoizabranim članovima Umetničkog saveta (tada Komisije za likovno stvaralaštvo SIZ-a za kulturu Novog Sada), u čijem su sastavu umetnici-tapiseristi, tkalje, arhitekti, istoričari umetnosti i likovnim kritičari.
U službi zbirke i njenih visoko postavljenih umetničkih standarda je i Konkurs za tapiseriju "Ateljea 61", pažnje vredna tradicija još od početka sedamdesetih prošlog veka i provereno dobar način animiranja umetnika za razvoj i istraživanje u mediju tapiserije. Umetnički savet "Ateljea 61" je na konkursima zahtevao originalnost dela i inovativna rešenja, opredeljujući se za savremeniji pristup ovoj vrsti likovnosti, jednako kao i za klasičnu, zidnu, tradicijom potvrdenu tapiseriju. Mora se napomenuti da takav stav, kojim se bilo koji izraz ili pristup ne zanemaruje niti potencira, traje i danas. Upravo su tome svedoci i brojne tapiserije, izvedene krajem osamdesetih, u prvim, dakle, godinama novonastalih promena, suštinski važnih za dalje smernice razvoja "Ateljea 61" i umetnosti tapiserije uopšte.