Tapiserija kao vizuelni medij mlada je likovna disciplina u Jugoslaviji. Ipak, u svom pedesetogodišnjem postojanju (prvi pokušaji bavljenja umetnošću tapiserije datiraju iz ranih pedesetih godina), ona je prešla zavidan razvojni put od prvih pionirskih, ponešto naivnih pokušaja, do sasvim autentičnih i originalnih ostvarenja, koji prate savremene svetske umetničke tokove.

Dobar deo tog petodecenijskog razvoja obeležio je rad "Ateljea 61", kvalitetom jednako kao i velikom produkcijom tapiserija eminentnih jugoslovenskih umetnika, mahom slikara, vajara, grafičara..., ali i onih koji su u primenjenim umetnostima beležili svoj izraz. S druge strane, beogradski krug autora, vokacijom upravo tapiserista, ozbiljno se ovim vizuelnim jezikom počeo baviti najpre na Akademiji, danas Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (od 1986. godine tapiserija se na ovom fakultetu izučava kao poseban i odvojen predmet), a potom i samostalno, u inspirativnoj atmosferi svojih studija i ateljea. Izvodeći uglavnom sami svoja dela, oni su kreirali sasvim osobenu putanju razvoja jugoslovenske tapiserije, paralelnu a problemski drugačiju od one koju je stvarao "Atelje 61". Delima ovih autora s jedne i umetnika koji su sarađivali sa "Ateljeom 61" s druge strane, tapiserija se izborila za vrlo visoku poziciju u jugoslovenskoj savremenoj umetnosti, dostižući pritom i prestižne svetske standarde.

Imajući u vidu ovakve smernice razvoja tapiserije, ali i mnogo puta dokazivanu specifičnost likovnog jezika ovog vizuelnog medija, u kome su različiti autori tvorili različite vizije, ideja o osnivanju kolonije tapiserista sasvim je opravdana. Inspirator i inicijator ovog poduhvata je "Atelje 61", kome su nesebičnu pomoć, podršku i razumevanje pružili Izvršni odbor grada Novog Sada i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Namera i prevashodni cilj daljeg razvoja i afirmisanja umetnosti tapiserije po prvi put su radom ove kolonije okupili umetnike - tapiseriste srodnih vokacija i interesovanja, a sasvim različitih poetika i izraza. Zamisao "Ateljea 61" bila je da, između ostalog, ovom kolonijom ostvari i prisniju saradnju medu autorima: Reči Gordane Glid: "Već trideset godina realizujem sama svoje tapiserije, dekorativne tkanine i modne detalje. Prvi put mi se dešava da me neko u Jugoslaviji poziva i daje mogućnost da od dobijenog materijala stvaram tapiserije i tekstil, i to još pod ovako dobrim uslovima za rad i boravak. I samo druženje u koloniji je vrlo korisno, jer kada stvaramo sami u svom ateljeu mislimo da sve znamo, a kada se nađemo zajedno, dolazi do prožimanja i onda otkrivamo jedni drugima poneku tajnu" ukratko su objasnile suštinu i smisao rada ove kolonije.

Prvi saziv ove u Jugoslaviji, verujemo i u svetu jedinstvene kolonije tapiserista, održan je tokom jula 1998. godine u Futogu. Ljubaznošću upravnog osoblja Poljoprivredne škole sa domom učenika, autorima su za rad i boravak ustupljene prostorije ovog veličajnog zdanja nekada plemićkog dvorca austrougarske porodice Kotek. Prilika je bila da se u svečanoj atmosferi, kakvu po pravilu nameće sam čin otvaranja, promoviše i naziv kolonije, što je učinila mr Nada Adžić: "Čast mi je da ispred kolektiva "Ateljea 61" i zvanično otvorim prvu koloniju, a u isto vreme ispunim želju svih zaposlenih da kolonija ponese ime Boška Petrovića. Ovim bismo želeli da njegovo ime bude zaslužno i trajno vezano za tapiseriju".

Sledeća tri saziva, jednako uspešna kao i onaj prvi, snagom započinjanja novog nadahnut, pozvane umetnike okupljala su na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde se nalaze i prostorije "Ateljea 61". Razlog tome svakako je i bliži kontakt sa radionicom i tkaljama, i dragocena i neophodna saradnja autora i koautora. Pritom nije zanemarljiva ni inspirativna atmosfera same tvrdave, u kojoj je smešteno osamdesetak ateljea umetnika različitih likovnih opredeljenja, u koje se, kao kod svih dobrih domaćina, slobodno može zaviriti.

Već na samom početku detaljno je planiran program i jasno formulisane propozicije rada u ovoj koloniji, koje se unapred predočavaju učesnicima. Svake godine "Atelje 61" po prethodnim sugestijama i predlozima članova Umetničkog saveta, poziva desetak autora. Kolonija traje sedam dana, a autori u tom periodu treba da izrade idejnu skicu ili karton za tapiseriju od materijala koji sam domaćin obezbeđuje. Predloženi karton će tkalje u radionici prevesti u tapiseriju, ali se autorima pruža i mogućnost da sami, ukoliko je improvizacija bitan element njihovog delanja, izvedu svoj rad. Gotova tapiserija ostaje u Zbirci "Ateljea 61", u segmentu ostvarenja iz kolonije, što je još jedan od načina da se Zbirka tapiserija, inače bogata i raznovrsna po svom karakteru, kontinuirano popunjava novim vrednim delima. Obaveza "Ateljea 61", propozicijama predviđena, je da tapiserije učesnika kolonije, kao i pojedina dela iz njihovog ranijeg opusa, predstavi publici kroz izložbe, koje, sada već tradicionalno na početku saziva sledeće kolonije, publici prezentuju ova ostvarenja u galeriji tapiserija "Boško Petrović". Tako je jedan od veoma važnih momenata postao i susret učesnika dva saziva.

Kroz dosadašnje iskustvo trajanja ove kolonije pokazalo se kao veoma uspešna zamisao da se u sazivu nađu autori svih generacija, koji će svojim različitim iskustvima, ostvarenim u okviru ove umetnosti, svakako doprineti dinamičnosti ovih susreta. Takođe se uspelom smatra i namera da se pored tapiserista pozovu i likovni umetnici, koji imaju razvijen smisao za rad i eksperimentisanje na ovom polju, a čiji su stavovi i ideje dragoceni za razvoj tapiserije kod nas. Poslednja dva saziva obradovala su organizatore učešćem autora iz Ukrajine, koje polako ostvaruje prvobitnu zamisao "Ateljea 61" da ova kolonija preraste u događaj internacionalnih razmera.

Ne samo radom na skicama i kartonima, već i aktivnim razgovorima o umetnosti tapiserije, razmenjivanjem ličnih stavova i iskustava o radu, priliči da svaki umetnik predstavi svoje delo fotografijama, slajdovima, video zapisima, pisanim materijalom..., nezaobilaznim neformalnim druženjem, a konačno i izvedenim tapiserijama, ova kolonija je nakon samo četiri godine svog postojanja opravdala namere svojih idejnih tvoraca i organizatora i nametnula se kao bitan činilac u radu "Ateljea 61" i u tokovima stvaranja i afirmisanja jugoslovenske tapiserije.