Dugo godina usamljena, jer su sudske regule dozvoljavale da postoji i opstaje kao jedina delatnost, radionica je postala sinonim za "Atelje 61". Čak i danas, nakon četrdeset godina, a pamte se i po mnogim uspesima i po strepnjama za buduće, ona ostaje epicentar svih dešavanja u ovoj radionici. Upravo se tu, za razbojima i oko njih, dogovaralo, premišljalo, odlučivalo. Njenim se delanjem koraknulo ka grananju novih delatnosti, kojima se njen primat potvrdio i kroz kvalitet dokazao. Jednako kao i 1961., kada je tkanjem zaživela u jugoslovenskoj savremenoj umetnosti, i danas se u radionici za izradu tapiserija "Ateljea 61" stvara se posebnim zanosom, neobičnom nadarenošću i velikim entuzijazmom.

Tapiserija stvarana u "Ateljeu 61" od početka je impresionirala sintezom zanatstva i umetnosti, iskonskog i modernog. Još od starog veka poznata tehnika klečanog tkanja, na našim prostorima tipična za pirotski ćilim, već je 40 godina prisutna među tapiserijama izvedenim u ovom ateljeu, a tkaljama svakako jedna od omiljenih, jer je podatna i uvek sklona novom dešavanju i eksperimentu. Tokom ovog perioda klečana tehnika se morala razviti i unaprediti, distancirati od folklora i istovremeno približiti svetskim trendovima u oblasti tapiserije, a pritom stvoriti osoben rukopis, s kojim ce se "Atelje 61" s ponosom potpisivati. Imajući na umu upravo ovakve smernice, Boško Petrović sa zadovoljstvom kaže da je jugoslovenska tapiserija najmanje od svih potpala pod uticaj francuskih majstora, od kojih je dobila samo veliki stvaralački podsticaj.

Poznavaocima tkanja klečana tehnika je poznata kao jednostavno preplitanje osnove i potke, vertikalne i horizontalne niti, koja se unekoliko približava tehnici goblena. Drugačijim se, međutim, načinom pratila često složena zamisao umetnika - autora kartona, a svesno bežalo od francuskog, uopšte evropskog goblena, koji se oslanja na preciznu shemu, a komplikovana obojenost površine poštuje sistemom "jedan ton - jedna nit". Svoj osoben manir "Atelje 61" je stvorio i razvio već u prvim godinama rada: oslikani kartoni koje su izrađivali umetnici, veličine koje će biti i gotova tapiserija, podmeću se i pričvršćuju ispod osnovinih niti, tkanjem se detaljno slede konture i forme, a rafinirani tonski pasaži i nijansiranja izvode se već unapred formiranim lutkicama (na specifičan način namotanim klupčićima), koje meliranjem nekoliko različito obojenih niti imitira zahtevano kolorisanje određene površine.

Ovakav način rada, koji ponese da se otkano delo izbliza pažljivije pogleda i rukom dodirne, dakako je deo autentičnosti tapiserije "Ateljea 61". Ta autentičnost se već punih četrdeset godina sebično čuva i od plagiranja i umnožavanja štiti, jer se samo prva tri primerka smatraju unikatom. Svaka otkana tapiserija u levom donjem uglu ima monogram "Ateljea 61", a na poledini sertifikat sa podacima relevantnim za originalnost umetničkog dela, koji sadrži redni broj izvođenja, ime autora, naziv tapiserije, godinu izvođenja, dimenzije, težinu, materijal i tehniku, ali i imena izvodača, tkalja, čija se veština nikako ne sme zaboraviti.

Klečana tehnika nije jedina tehnika kojom se tka u radionici "Ateljea 61" - uz nju ravnopravno stoje i pupana, uzlana, sumak i brojne kombinacije kojima se one međusobno bogate. Pored vune, koja se najčešće vezuje za plemeniti jezik tapiserije, u službi dekorativnog našli su se i brojni drugi materijali, često netipični, neobični i nesvakidašnji. Veliki formati cene se i danas, ali nikako ne kao obavezan i bitan preduslov za formulisanje tapiserije kao likovnog medija. Zidna, klasična tapiserija, često nepravedno, pa i sa potcenjivanjem nazivana "slikom u vuni", nema, naime, isključivo pravo da na razbojima ove radionice bude izvođena. Od 1972. godine originalnost dela zahtevana je konkursima, na kojima je Umetnički savet "Ateljea 61" birao najpodesnija i za rad radionice najprihvatljivija rešenja, a umetnicima sugerisao "... savremeniji pristup ovoj disciplini - napuštanje ravne klečane tehnike i orijentaciju na prostornu tapiseriju. Prisna saradnja sa izabranim umetnicima bila je neophodna, jer su kroz nju traženi načini i iznalažena rešenja, kojima će se tapiserija izvesti i svakako potvrditi prepoznatljiv rukopis radionice.

Tapiserija je simbioza umetnosti i zanata. Za njeno nastajanje potrebne su dve ličnosti: umetnik - kartonista i tkač. Prvi kreativac, drugi izvođač - u ovoj su grani umetnosti jednako važni. Priča o tkaljama - izvođačima umetničkih vizija, koje su upravo zbog njihove veštine i osobenog talenta postale "koautori", nedeljivi je deo istorije ove radionice. Često u znak divljenja nazivane "slikarskim tkaljama", "novosadskim Penelopama s tvrđave", "tkaljama i nebeskim štrikerkama", "pletiljama snova"..., one su spretnošću svojih prstiju, mitski strpljivo, jer takvi su zakoni i zahtevi tapiserije, dostojno branile ime ovog ateljea.

U početku u ateljeu su radile tkalje, koje su ovaj zanat naučile od svojih majki. Bačlija Ruža, Horvat (Šijački) Ana, Ostojić (Stelkić) Vida, Lazić (Živanović) Smilja, Lazić (Pregun) Zora, Isakov Milenka i Ružica, Gajdoš Marija, Markov Vesela, Horvat Tereza, svojom od prirode datom nadarenošću, a željom da nauče i više, zaslužile su da se imenom pominju kada se govori o "Ateljeu 61". U stalnom, najneposrednijem kontaktu sa izrazima mnogih umetnika one su isto tako neposredno upijale te izraze i razvijale ukus i smisao za postepeno usvajanje savremenih likovnih shvatanja.

Danas radionicom suvereno vladaju mlade generacije tkalja, drugačije samouverenih, likovno pismenih, obrazovanih i sa iskustvima tapiserije upoznatih mahom u novosadskoj školi za dizajn "Bogdan Šuput". Problemski i kritički gledajući na svoju ulogu u razvoju tapiserije u nas, Ilić Rada, Đukić Eva, Lazić Verica, Božić Jelena, Stojić (Grbić) Vesna, Subotić (Kovač) Milica, Tot-Vanger Žužana i Dobanovački Mirjana, a uz njih i Vukašinović Veruša, koja im pomaže u pripremi za tkanje, sa sigurnošću potvrđuju da u tapiseriji, uopšte tkanju, za njih ne postoji "nerešivo i neizvodljivo". Ne samo tapiserije, nego i mebl-štofovi, dekor platna, zavese, odevni predmeti, modni detalji... koji se na horizontalnim razbojima ove radionice tkaju još od 1987. godine, potvrda su njihovoj inventivnosti i mašti. Veština tkalja, divljenja i zavisti vredna, nakon četrdeset godina duge istorije "Ateljea 61" potvrdila se kroz impozantan broj od blizu 800 otkanih tapiserija i kroz saradnju sa preko 190 umetnika, autora kartona.