|
Mateje Rodići
U četvrtak 28. avgusta 2003. godine u 18 h, u galeriji tapiserija
"Boško Petrović" na Petrovaradinskoj tvrđavi, otvorena je samostalna
izložba tapiserija i crteža mr Proff. MATEJE RODIĆI, umetnika iz Beograda.
Razlog organizovanju ove izložbe je Godišnja nagrada "Ateljea 61"
za tapiseriju, koja će ovom prilikom biti uručena autoru. Ova nagrada
ustanovljena je 1999. godine i podrazumeva samostalnu izložbu nagrađenog
autora, kao i priliku da se po njegovom kartonu izvede jedna tapiserija
u radionici "Ateljea 61".
Mateja Rodići se bavi tapiserijom punih pedeset godina. Njegova ostvarenja
u ovom likovnom mediju značajno su doprinela razvoju i afirmisanju
jugoslovenske tapiserije. Dobitnik je više značajnih nagrada za rad
na polju ove likovne discipline. Pored tapiserije, ovaj autor takođe
se aktivno bavio i grafičkim i industrijskim dizajnom.
Na ovoj izložbi biće publici predstavljene tapiserije i crteži ovog
autora. Izložbu će otvoriti mr Proff. Branislav Subotić, akademski
slikar i tapiserista iz Beograda, a nagradu će autoru uručiti Nada
Mančić, predsednik Umetničkog saveta "Ateljea 61".
Dar da posmatra, sluša i osluškuje, proživljava emocijom i razumom,
da pamti i beleži, da bojom, linijom i tkanjem materijalizuje misao
u konkretno i opipljivo, privilegovano dozvoljava MATEJI RODIĆI da
i danas, jednako kao i pre pola veka, gradi i razvija svoju umetničku
viziju. Njegova znatiželja, po pravilu praćena zavidnim nadahnućem,
čitljiva je u izuzetno plodnom opusu crteža, skica, slika, kartona
za tapiseriju i samih tapiserija ovog umetnika. Prilika je, međutim,
da - uprkos brojnim ostvarenjima, crtežima i nacrtima, realizovanim
delima, izložbama, nagradama i priznanjima, ne samo iz oblasti grafičkog
i industrijskog dizajna - o Mateji Rodići razmišljamo kao o uspešnom
i ostvarenom tapiseristi, jednom od malobrojnih koji je na našem tlu
obeležio pionirske početke i učestvovao u formulisanju odrednica ovog
medija.
Kako sam priznaje, tehnika tkanja oduvek ga je privlačila, podsećajući
ga na prošlost, davniju od one u kojoj je svoje detinjstvo proveo
okružen ćilimima i tkanicama, serdadama i vezom, bez kojih se nije
mogao zamisliti nijedan dom. "Kada god je našem čoveku bilo teško
ili se pak radovao, on je to svoje raspoloženje poveravao tkanini,
ona je bila zastava njegove duše, njegove moći i neuništivosti njegove
mašte, bola, herojstva i pobeda."
Sasvim neočekivano, njegove prve impresije o tapiseriji nisu se oslanjale
na folklor i narodno tkanje našeg podneblja. Očaran jednom starom
srednjovekovnom gotičkom tapiserijom sa scenom lova, koju je još kao
student Škole za primenjenu umetnost video u prostoriji Rektorata,
prisetio se priča i legendi koje je slušao od svoje majke i ilustracija
u knjizi iz koje mu je čitala. Njegov prvi karton za tapiseriju (1951.),
na kojem se tri devojke igraju sa frulašem, jasno pokazuje inspiraciju
umetnošću poznog srednjeg veka, a istovremeno otkriva sasvim moderan,
matisovski crtački tretman. Pikaso, Matis i Lirsa otkrivali su mu
drugačije pristupe likovnosti, koje su u začuđujućoj sintezi sa ikonografijom
antičkih grčkih i rimskih mozaika, koptskih tkanina, ranohrišćanskih
i ranovizantijskih iluminiranih rukopisa i raskošnih svešteničkih
odora, stvarale osoben tapiserijski izraz Mateje Rodići, upravo zbog
toga arogantno nametljiv i uvek aktuelan.
Četrdeset izvedenih tapiserija, a znatno više predložaka, crteža i
kartona za tapiseriju, pokazuju pravo tematsko bogatstvo u opusu ovog
umetnika. Izmišljene priče i legende, nadahnute antičkom i srednjovekovnom
umetnošću, smenile su, po savetima i sugestijama Žana Lirsa - "...tvoji
snovi treba da niču iz tog starog, arhaičnog tla..." - teme iz srpske
srednjovekovne istorije, inspirisane naročito epskom poezijom. Potom
se njegova interesovanja, podstaknuta prvim čovekovim letom na Mesec,
okreću tehnološkom razvoju i napretku, ali i kosmičkim i kosmološkim
fenomenima, suncem, zvezdama padalicama, brzinom, svetlošću... Zbilja
i mašta, snovi i događanja, emocije i čula, prijatelji, porodica,
iznad svega ljubav i ljubavni zanos, najčešće su, čini se, intrigirale
razmišljanja Mateje Rodići. Nikako se ne smeju zanemariti ni teme
vezane sa prirodom i njenim senzacijama, sa bujanjem i rascvetavanjem,
plodonosnim procesima rasta i množenja, vibriranjem vazduha, vode,
ljudskog tela, života.
Tokom pedeset godina plodnog stvaralaštva, Mateja Rodići je, prateći
tokove razvoja savremene likovne umetnosti, stvarao osoben i autentičan
stil brojnih tapiserija. Ostajući veran vuni i klecanom tkanju, uslovljenim
čvrstom površinom, on je svoj rukopis prilagođavao tematskim i idejnim
opredeljenjima. Stoga, geneza stila nije neophodno vezana sa hronologijom
nastanka njegovih tkanih ostvarenja: suptilna gradacija od figuralnog
i narativnog ka apstraktnom i asocijativnom smenjuje se, dopunjuje,
sintetiše, gradeći sveobuhvatni, a prebogat rečnik simbola. U njegovom
likovnom jeziku, osmišljeno proćišćenom, važni elementi su uvek uravnotežena
kompozicija i zvonka paleta čistih boja, sa dominatnim ružičastim
tonovima. Ono što njegov stil čini originalnim, zapravo jesu linija
i crtež, raskošni i razigrani u snopovima preovladujućih vertikala
i horizontala. Linija tako postaje i osnova i potka umetnikovih ideja,
prevashodni nosilac impulsa, misli i vizija.
Goranka Vukadinović
|
|
|
