|
DRUGI TRIJENALE TAPISERIJE
U cetvrtak, 23. septembra 2004. u 13 h, u Galeriji Matice srpske (Trg galerija 1, Novi Sad) otvoren je DRUGI TRIJENALE TAPISERIJE, u organizaciji Ustanove za izradu tapiserija "Atelje 61" iz Novog Sada.
Na ovoj trijenalnoj izložbi predstavljene su 24 tapiserije autora iz Beograda, Novog Sada, Niša, Panceva, Šapca, Vršca..., sa delima koja su uradena u prethodne 3 godine. Ova znacajna manifestacija doprinece da se sagleda realan presek dešavanja u umetnosti srpske tapiserije, kao i tendencije njenog razvoja od klasicnog tapiserijskog izraza, do formi i objekata koji sa tradicijom korespondiraju samo u asocijacijama na tkanje i nit.
Prilikom otvaranja izložbe dodeljena je 1. nagrada Drugog trijenala tapiserije autorki DALIBORKI PEŠIC iz Beograda za tapiseriju "Opstanak". Izložbu je otvorila dr Mirjana Teofanovic, istoricar umetnosti iz Beograda.
ESTETIZAM VAN KLASICNIH OKVIRA
Izuzetan odziv autora i visok umetnicki domet radova izloženih na prvom Trijenalu tapiserije dobronamerni posmatraci su okarakterisali kao "veliki pocetak", a oni sumnjicavi našli su objašnjenje u cinjenici da su se u postavci pojavili radovi nastali tokom dužeg vremenskog perioda. U medjuvremenu su prošle tri godine i Trijenale je opet pred nama - ovog puta sa tapiserijama koje su osmišljene i izvedene u trogodišnjem periodu.
To znaci da se tek sada pruža prilika za sagledavanje tekuce produkcije, kao i za analizu aktuelnih trendova, interesovanja i medijskih mogucnosti tapiserijske umetnosti. Prva cinjenica koja u tom procesu privlaci pažnju jeste razlicita generacijska pripadnost autorki (uz zacudjujuce mali broj autora) što potvrdjuje uverenje o stalnoj aktuelnosti ove umetnicke grane; u isto vreme ova cinjenica opravdava stalno insistiranje na proširenju osnove za kreiranje, izvodjenje i prezentaciju tapiserije. Sa druge strane, generacijska višeslojnost ne povlaci za sobom i obavezno poštovanje generacijske podeljenosti u istraživanju izražajnih i komunikacijskih vrednosti tapiserije. Pre bi se moglo reci da se u radovima dvadeset cetiri ucesnice/ucesnika Trijenala, kao, uostalom, u sveukupnim tokovima savremenih vizuelnih umetnosti, stvaralacki potencijali u vecoj meri zasnivaju na pre svega na individualnom sezibilitetu i licnim kreativnim interesovanjima. Doduše, moguce je izdvojiti i neke zajednicke karakteristike, kao što su insistiranje na iskoraku iz klasicnog pravougaonog formata tapiserije kao zidne obloge, kombinovanje plastickih vrednosti razlicitih (i ne uvek "tkackih") materijala te razlicitog kvaliteta klasicnih niti. Ništa manje znacajnu odliku predstavlja i naglašena amorfnost osnovnih oblika, kod kojih podjednaku vrednost imaju i spoljašnja i unutrašnja kontura, koje odredjuju ritam smenjivanja "punog", ali i "praznog" kao sve prisutnije i aktivnije kategorije.
Ovako zamišljena tapiserija pokazuje nastojanje za odvajanjem od podloge, bez obzira da li je dvodimenzionalna, ili je realizovana kao prostorna instalacija. Zahvaljujuci tom nastojanju, i sam vazdušni prostor oko tapiserije ukljucuje se u igru i postaje nerazlucivi segment integralnog umetnickog dela - kao jedinstvena kategorija koja se namece u ma kom okruženju, prilikom svakog izlaganja. Zahtev za individualnošcu prostora garantuje da ce svako izlaganje, pa i ovo na Trijenalu, nositi sa sobom jedinstvene i neponovljive poeticke vrednosti. Sa druge strane, specificnost autorskih zamisli javlja se kao preduslov za proširenje poetickih mogucnosti samog medija - u smislu dekorativnosti, likovnosti ili ekspresivnih vrednosti. Rezultat predstavljaju slike od niti, skulpture od tkanine, instalacije od papira, prostorini objekti od plasticnih materija, svetslosna tela od pvc folije, foto kolažne tapiserije, pseudo-etno artefakta, slike/aplikacije na platnu, sve to izvedeno tehnikom klecanja, cvorovanja, heklanja, kombinovanom, slobodnom ili jednostavno licnom ili sopstvenom tehnikom. Ocigledno, sadašnji trenutak u tapiserijskoj umetnosti pruža nebrojeno mnogo oblika i postupaka i dopuštajuci da se "tapiserijom" nazove još mnogo tog pored klasicne zidne obologe. Ovako poimanje medija ipak ne treba shvatiti kao ugrožavanje cistote izraza ili negiranje njegovih osnovnih i izvornih karakteristika, vec kao kvalitet više u ispunjenju plasticnih vrednosti i ostvarenju autenticne likovne strukture. Bez obzira na zamisao i razlicite elemente u izvedbi, tapiserije izložene na Trijenalu nesumnjivo žive u svom vremenu, uspevajuci da dosegnu svojevrsni "tapiserijski estetizam, dekorativnost i ambijentalnu funkcionalnost", dakle da ispunje svoju osnovnu funkciju integracije zamisli i izvedbe, kao nerazlucivih faza jedinstvene, visokokreativne stvaralacke avanture.
dr Jasna JOVANOV
|
|
|
